| Назив: |
Археолошко налазиште Гамзиград – Ромулиана |
| Општина: |
Зајечар |
| Место: |
Гамзиград |
| Година уписа на УНЕСКО-ву листу светске баштине: |
2007 |
| Број у централном регистру: |
АН 40 |
| Датум уписа у централни регистар: |
20.12.1983 |
| Решење/Одлука о проглашењу за НКД: |
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.407/48 од 19.03.1948. године; Одлука СО Зајечар бр.63-1 од 28.06.1978. године; Одлука СО Зајечар бр.011-45 од 06.06.1990. године. |
| Категорија: |
Непокретно културно добро од изузетног значаја |
| Врста: |
Археолошко налазиште |
| Период изградње: |
III век |
Фелиx Ромулиана, палата подигнута по замисли императора Гаја Валерија Галерија Максимилијана, припада посебној категорији споменика римске дворске архитектуре везане искључиво за раздобље тетрархије. Археолошким радовима откривени су остаци старијег и млађег утврђења. Обе фортификације подигнуте су у временском интервалу од десетак година. Комуникацијом која је спајала источну и западну капију простор унутар бедема је подељен на два дела различите намене. Северну половину обухвата комплекс царске палате са малим храмом и монументалним жртвеником, док се на јужној половини налазе објекти за јавну употребу (велики храм са две крипте правоугаоне основе и терме) и објекти за опслуживање палате (хореум и једнобродна грађевина са портиком). Од прве деценије IВ до средине ВI века у неколико махова мењају се назив, изглед и основна функција. Већ у другој половини IВ века Ромулијана је запуштена палата, а после провале Гота и Хуна постаје мало византијско насеље које се под називом Ромулиана помиње у списку места обновљених у време Јустинијанове владавине. Гамзиградски дворац је последњи пут оживео као утврђено словенско насеље XI века. Систематска археолошка истраживања трају од 1953, а на откривеним објектима континуирано се врше конзерваторски радови.
|