Средњовековно утврђење Бач чинили су тврђава и подграђе, изграђени на природно обрањивом меандру реке Мостонге. Овај простор је вишеслојни археолошки локалитет са континуитетом од млађег неолита. Утврђење је имало значајну управну, војну и верску улогу, а чинило је и нуклеус за развој средњовековног града. Део утврђења везује се за период од 1338. до 1342. и угарског краља Карла Роберта Анжујског, док је изградња бедема и кула и њихово ојачавање започето средином XV и трајало све до пада под Турке 1529. Утврђење је без већих оштећења ослобођено од Турака 1686, али  је страдало у Ракоцијевом устанку 1704. када су га минирали Аустријанаци. Бачка тврђава је грађенa опеком, основе у облику  неправилног петоугаоника, на чијим угловима су кружне или квадратне куле. Једина слободностојећа кула је моћна бранич кула. Испред улазне капије била је истурена засебна, барбакан кула. Археолошка истраживања и обнова тврђаве трају од 1958. године, а од 2003. у оквиру пројекта „Векови Бача“ ради се на истраживању хронологије грађења и ревитализацији комплекса.