| Назив: |
Београдска тврђава |
| Општина: |
Стари град (Калемегдан 14) |
| Место: |
Београд |
| Надлежност: |
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд |
| Територијално надлежни завод: |
Завод за заштиту споменика културе града Београд |
| Број у централном регистру: |
CК3 |
| Датум уписа у централни регистар: |
15.06.1981 |
| Решење/Одлука о проглашењу за НКД: |
Решење Заводa за заштиту споменика споменика културе града Београда бр.290/4 од 31.05.1965. год. |
| Категорија: |
Непокретно културно добро од изузетног значаја |
| Врста: |
Споменик културе |
| Период изградње: |
као фортификациона целина формирана у временском раздобљу од I до XVIII века |
Београдска тврђава се налази на повољном геостратешком положају, на брегу изнад ушћа Саве у Дунав. Развој утврђења може се пратити кроз материјалне остатке из различитих епоха: од античког каструма, византијског кастела, средњовековног утврђеног града – до модерне бастионе тврђаве 18. века. Крајем I века на овом месту формиран је логор легије IV Flavia који је обновљен у време цара Јустинијана. На подручје Сингидунума Словени продиру почетком VII века, али се име Београд први пут помиње у историјским документима 878. године. Велики успон Београд доживљава почетком XV века када је у доба деспота Стефана Лазаревића постао главни град Србије.
Средњовековна тврђава имала је унутрашње утврђење у северозападном делу Горњег града, источно и западно подграђе, пространи Доњи град и пристаништа на Сави и Дунаву. Београдска тврђава археолошки се истражује од 1936, док се конзерваторски радови обављају од педесетих година XX века.
|