| Назив: |
Манастир Ђурђеви Ступови |
| Општина: |
Нови Пазар |
| Место: |
Врболази |
| Надлежност: |
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд |
| Територијално надлежни завод: |
Завод за заштиту споменика културе Краљево |
| Година уписа на УНЕСКО-ву листу светске баштине: |
1979 |
| Број у централном регистру: |
СК 155 |
| Датум уписа у централни регистар: |
05.04.1982 |
| Решење/Одлука о проглашењу за НКД: |
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.К-152/47 од 26.08.1947. године. |
| Категорија: |
Непокретно културно добро од изузетног значаја |
| Врста: |
Споменик културе |
| Период изградње: |
осма деценија XII векa |
На врху шумовитог узвишења што доминира панорамом Новог Пазара, налазе се рушевине манастира Ђурђеви Ступови, задужбине великог жупана Стефана Немање. Комплекс – који чине црква Св. Ђорђа, трпезарија, конаци, цистерне и зидине са улазном кулом – подигнут је у осмој деценији XII века. Једнобродни храм са троделним олтарским простором, наосом са бочним вестибилима и припратом фланкираном двема кулама, у свом спољном изгледу одаје дух западног, романског градитељства. Фреске, данас највећим делом оштећене, а делом пренете у Народни музеј у Београду, изведене су у најбољим традицијама комнинског стила и вешто прилагођене архитектури храма, што је посебно дошло до изражаја у јединственој куполи елипсасте основе. Улазна кула је доградњом апсиде на источној страни 1282/83. претворена у капелу и гробно место краља Драгутина. Осим што је унутрашњост капеле осликана фрескама историјске садржине, радови изведени у манастиру крајем XIII века обухватили су и изградњу нове трпезарије, конака као и живописање припрате католикона. Пропадање комплекса започето је у турско време, а кулминацију доживело у ратовима XX века. Археолошки и рестаураторски радови извођени су 1960–1982, а манастирски живот је обновљен крајем прошлог века.
|