Средњовековни град Ново Брдо налази се на врху Мале планине, између Прилепнице и Криве Реке, северно од Гњилана, на Косову и Метохији.
Утврђени град и насеље основани су почетком XИВ века. Од средине тога столећа Ново Брдо постаје највеће рударско место у Србији и најзначајније урбано средиште. Осим српског становништва у граду су живели Дубровчани, Саси, Грци и Албанци. У време цара Стефана Душана радила је ковница новца, а од 1349. кован је новац са називом града. Турци су град заузели средином 1455. и од тада он нагло пропада, да би почетком XVII века био напуштен.

Тврђаву чини доминантни Горњи град полигоналног облика са шест масивних правоугаоних кула. Унутар Доњег града и на ширем простору источно од тврђаве простирало се градско насеље са главном градском црквом Св. Николе. У цркви и њеној порти откривено је 900 гробова и гробница.