Археолошки локалитет Винча налази се у селу Винча на десној обали Дунава, непосредно поред ушћа реке Болечице, удаљен 14 км низводно од Београда.
Откривени су остаци насеља из периода између 5200. и 4200. године пре нове ере. Културни слој, на појединим местима висок и до 10,5 м, садржи остатке живота од неолита па све до гвозденог доба, а у најмлађем културном хоризонту откривено је старосрпско гробље из IV до XV века.

Прво археолошко ископавање у Винчи започео је Милоје М. Васић 1908. године на простору од приближно 400 м2. Винча се између 1929. и 1931. године нашла у жижи интересовања археолошке науке и постала налазиште чувено у целом научном свету захваљујући околности да је радове финансирао сер Чарлс Хајд, што је пратило и велики публицитет, посебно у енглеској штампи. Археолошка ископавања од 1978. године са прекидима трају до данас.